Odlazim u tržni centar sa drugaricom u potragu za jesenjim komadima kako bismo malo osvežile garderober i kupile ono što nam treba, dobro, i ono što nam ne treba. 😀
U jednom butiku ugledala sam sako/jaknu koja liči na oficirsko odelo, maslinasto zelene boje sa dugmićima u boji zlata(!), probala sam ga i oduševila se, kao i moja šoping pratnja. Na kasi smo pokrenule diskusiju uz šta bih sve mogla da ga kombinujem, i kaže ona: „Samo ne možeš uz te čizme jer imaju srebrne detalje“. Ne mogu, stvarno? Mogu, hoću, želim. Ne inatim se sada, nego ko kaže da ne može, ko je izmislio da to ne ide zajedno, ko je proglasio da je ova kombinacija boja nespojiva i da izgleda loše zajedno. Meni može da izgleda dobro i mislim da izgleda moćno kada se ukombinuje i iznese kako treba.
Postoje mnogobrojna „pravila“: ne možete nositi kombinaciju roze i crvene, razne kombinacije printova, na košulji mogu biti otkopčana najviše dva dugmića, kravata se nosi obavezno uz sako, torba i cipele moraju biti u istoj boji, pa čak i u istoj nijansi!
Ko je to izmislio?
Zašto se ljudi i dalje pridržavaju toga, kao da je zakonom propisano i kazneno sankcionisano?
Da li zaista misle da to loše izgleda ili se plašite da izađete iz zone komfora?
Mislimo da su nas upravo ta pravila dovela do toga da sve žene i muškarci izgledaju indentično, da se svi stapamo u masi, a retko ko se izdvaja…
Kraj modnih standarda počeo je sa Koko Šanel. Ona je uvela muške pantalone u žensku modu, iskombinovala nezamislive stvari, povezala sportski i damski stil, međutim ljudi na našim prostorima još uvek žive u vremenu pre Koko. I to je ok, ali nije ok da osuđujete druge kada eksperimentišu, kada su drugačiji.
Danas je oblačenje liberalnije, prate se modni trendovi i kombinuju različiti stilovi. Oblačenje je izraz slobode a moda ne poznaje granice.
Međutim, jedina pravila koja treba da postoje su ona nepisana koja su urezana u našoj svesti. Neophodno je da razlikujemo prikladno i neprikladno, da znamo kako bismo se trebali obući za neku datu priliku. Znate, bar se nadamo, da ne možete ući u zdravstvenu ustanovu u šortsu i japankama ili otići na razgovor za posao sa golim stomakom.
Mislimo da je u poslednje vreme izbledela linija između pristojnog i nepristojnog, slobodno možemo reći i vulgarnog. Nekad je ova granica bila jasna na svim poljima, pa i u odevanju. Danas te granice skoro pa nema. Veliki uticaj imaju masmediji koji nas bombarduju nepojmljivim odevnim kombinacijama i žene nisu uvek u stanju da se snađu. Mogućnost izbora je neograničena, traži se originalnost po svaku cenu, a da li će ona preći u banalnost, zavisi od ličnosti koja bira.
Estradne i rijaliti zvezde danas su modni uzori mnogim devojkama, nažalost. One, obično, nekritički kopiraju scenski izgled u dnevnim i večernjim prilikama. Ipak, još je opasnija preterana seksualizacija izgleda, koja je, takođe, posledica uticaja estrade na svakodnevni životni stil. Govorim o stilu koji telo stavlja na izvol’te, gde se sve vidi na prvi pogled i gde se drugom ne ostavlja prostor da nešto i domašta. Rezultat je instant jeftini glamur koji je uništio ne samo dobar ukus već i mladalačko eksperimentisanje i traženje svog stila.
Ovde ne govorimo samo o garderobi, već i o kosi, noktima, usnama. O istom modelu devojke. Nekada imamo osećaj da nas na svet ne donosi mama, već da se proizvodimo u fabrici.
Dakle, da se vratimo korak unazad, bonton u oblačenju je jako bitna stavka koju treba razlikovati od raznih izmišljenih pravila.
Takođe, treba razlikovati i smernice u oblačenju. Jednostavno, nešto izgleda dobro, a nešto manje dobro na određenoj figuri. Postoje razne cake i trikovi kako možete izgledati više, niže, punije, vitkije, kako da istaknete struk, ili sakrijete ono što vam se ne dopada da vašem telu…
Dotakle bismo se još jedne stvarčice.
Mnogi ljudi vole da nose stvari poznatih firmi, ne zato što im se to zaista dopada ili jer rado daju nekoliko stotina eura nego jer na taj način kupuju statusni simbol. To je prefiks koji im obezbeđuje ulazak u elitni svet, osećaj moći, važnosti i, najzad, sigurnosti u sebe. Neki čak vole da se brend vidi, što je dokaz pomodarstva.
Posedovanje brendiranih stvari ne može da stvori ženu ili muškarca od stila. Stil se ne kupuje markama i skupim stvarima, stil se gradi godinama. Svaka osoba treba da bude posebna i da odećom tu svoju jedinstvenost istakne.
Odeća je jedan od bitnih aspekata ljudskog fizičkog izgleda, sa društvenim značajem i porukom, a lični stil je važan i moćan oblik komunikacije.
Potrudite se da pošaljete poruku ko ste, a ne ko niste ili želite da budete.
Kada je izbor modnih kombinacija u pitanju, u smislu koje nam najbolje stoje, odgovor će uvek biti – obućite ono u čemu se najbolje osećate. I recimo da je to modno pravilo koje je kralj među svim modnim pravilima.
Ne plašite se da se poigrate različitim stilovima, kežual može biti i šik, elegantne haljine možete nositi uz bajkerske čizme, obućite „nespojive“ boje na sebe, poput crvene i roze, kombinujte printove, ofarbajte se u mint boju…Šta god želite, šta god da vam se dopada.
Da bi bili u modi, jedino što treba da uradite je da budete svoji.
Izvor fotografija: Internet